Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Novac i inflacija". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



SADRŽAJ:

1.UVOD           3

2.ISTORIJA NOVCA      4

3.DEFINICIJA NOVCA   5

4.FUNKCIJE NOVCA    5

5.ULOGA NOVCA         5

6.POJAM I KLASIFIKACIJA INFLACIJE 6

6.1. Inflacija tražnje       7

6.2. Inflacija troškova    7

7.EFEKTI INFLACIJE    8

8.PROGRAMI OBUZDAVANJA INFLACIJE        8

8.1.Ortokdoksni program stabilizacije    9

8.2.Heterodoksni program stabilizacije  9

9. ZAKLJUČAK 9

10.LITERATURA:          10

UVOD

Novac je specifična roba koju je razvitak robne proizvodnje i razmene izdvojio iz ostalog robnog sveta da monopolski vrši ulogu opšteg ekvivalenta. Na taj način novac predstavlja prometnu vrednost koja je apstraktan izraz celokupnog bogatstva društvene zajednice, a ujedno služi i kao univerzalno sredstvo za međusobno uspoređivanje i razmenjivanje svih proizvoda ljudskog rada.

Novac je ekonomsko dobro koje služi u razmeni materijalnih dobara i usluga između učesnika u robnom prometu. On je nastao kao objektivna potreba efikasnijeg funkcionisanja robne proizvodnje. U toku svog istorijskog razvoja ulogu novca su obavljale veoma razliličite vrste materijala od stoke preko metala do današnjeg čistog papirnog novca. Razvoj novca je direktno vezan za razvoj robne proizvodnje. U početku su se robe menjale jedna za drugu (R-R) - trampa, u kasnijem periodu bilo je moguće za jednu vrstu robe dobiti bilo koju drugu ili više njih u istoj vrednosti i na kraju se izdvojila jedna vrsta robe koja je postala opšti ekvivalent koju su prihvatali svi učesnici razmene odnosno novac u današnjem smislu reči.

Novac ima nekoliko društvenih funkcija. U funkciji mere vrednosti, novac svojom manjom ili većom količinom upotrebne vrednost izražava vrednost bilo koje vrste robe. Novac u funkciji sredstava prometa je posrednik u razmeni, gde se roba prvo prodaje za novac a on ponovo menja za željenu robu (R-N-R). Novac kao blago je novac koji se povlači iz opticaja i akumulira jer on kao simbol bogatstva i moći može da se pretvori u bilo koju drugu vrstu robe u svakom trenutku. U funkciji sredstva plaćanja novac ne mora da bude stvarno prisutan u momentu prodaje robe već se prihvata kao imaginarna vrijednost (pretpostavljeni novac), a stvaran novac se pojavljuje tek kad pristigne rok za plaćanje robe. Svetski novac je takođe funkcija novca koja je značajna u međunarodnoj razmeni i najčešće se upotrebljava kao sredstvo plaćanja razlike između uvoza i izvoza.

U opticaju postoje različiti oblici novca. Metalni novac odnosno kovanice su komadi metala (najčešće zlato) koji imaju tačno utvrđen kvalitet, oblik i težinu i koji predstavljaju stvarnu vrednost (zlato). Papirni novac za razliku od metalnog nema stvarnu vrednost jer ne zavisi od zlata već od cena dobara koja se mogu za njega dobiti. Kao kreditni novac koriste se menice (kao pismena garancija da će kupac platiti robu u predviđenom roku) i gotovinski ček (nalog banci za isplatu određene sume novca) jer su vremenom poverioci ili prodavci shvatili da ih mogu koristiti u plaćanju svojih dugova. Ukupna količina novca u opticaju ima veliki značaj u funkcionisanju neke privrede. Kada se pojavi veća količina novca u opticaju takva pojava se naziva inflacija a suprotno tome manja količina novca u opticaju od potrebne se naziva deflacija. Narušavanje monetarne ravnoteže odnosno ravnoteže između raspoložive količine novca i stvarne potrebe za novcem dovodi do zastoja u izvršavanju robno-novčanih transakcija i dospelih obaveza.

 

 

 

 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------

www.maturski.org

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]